Verfügbarkeit: Naučnik i politika | Technische Universität München

Naučnik i politika: politička biografija Božidara V. Markovića (1874 - 1946)

Gespeichert in:

Bibliographische Detailangaben
Beteilige Person:	Radojević, Mira 1959- (VerfasserIn)
Format:	Buch
Veröffentlicht:	Beograd Fil. Fak. 2007
Schlagwörter:	Marković, Božidar V. > 1874-1946
Links:	http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=016596169&sequence=000003&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=016596169&sequence=000004&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA
Beschreibung:	In kyrill. Schr., serb. - Zsfassung in engl. Sprache
Umfang:	435 S. Ill.
ISBN:	9788686563347

Internformat

MARC


LEADER	00000nam a2200000 c 4500
001	BV023413595
003	DE-604
005	20090112
007	t\|
008	080724s2007 xx a\|\|\| \|\|\|\| 00\|\|\| srp d
020			\|a 9788686563347 \|9 978-86-86563-34-7
035			\|a (OCoLC)644378700
035			\|a (DE-599)BVBBV023413595
040			\|a DE-604 \|b ger \|e rakwb
041	0		\|a srp
049			\|a DE-12 \|a DE-Re13
084			\|a 7,41 \|2 ssgn
100	1		\|a Radojević, Mira \|d 1959- \|e Verfasser \|0 (DE-588)1060521075 \|4 aut
245	1	0	\|a Naučnik i politika \|b politička biografija Božidara V. Markovića (1874 - 1946) \|c Mira Radojević
264		1	\|a Beograd \|b Fil. Fak. \|c 2007
300			\|a 435 S. \|b Ill.
336			\|b txt \|2 rdacontent
337			\|b n \|2 rdamedia
338			\|b nc \|2 rdacarrier
500			\|a In kyrill. Schr., serb. - Zsfassung in engl. Sprache
600	1	7	\|a Marković, Božidar V. \|d 1874-1946 \|0 (DE-588)137162200 \|2 gnd \|9 rswk-swf
689	0	0	\|a Marković, Božidar V. \|d 1874-1946 \|0 (DE-588)137162200 \|D p
689	0		\|5 DE-604
856	4	2	\|m Digitalisierung BSBMuenchen \|q application/pdf \|u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=016596169&sequence=000003&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA \|3 Inhaltsverzeichnis
856	4	2	\|m Digitalisierung BSB Muenchen \|q application/pdf \|u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=016596169&sequence=000004&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA \|3 Abstract
940	1		\|n oe
942	1	1	\|c 909 \|e 22/bsb \|f 0904 \|g 4971
942	1	1	\|c 929 \|e 22/bsb \|f 09034 \|g 4971
942	1	1	\|c 340.09 \|e 22/bsb \|f 0904 \|g 4971
942	1	1	\|c 929 \|e 22/bsb \|f 0904 \|g 4971
942	1	1	\|c 340.09 \|e 22/bsb \|f 09034 \|g 4971
943	1		\|a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-016596169

Datensatz im Suchindex

_version_	1819327771918204928
adam_text	САДРЖАЈ Предговор Политичка биографија: зашто и како?.............................. 5 Прва глава Младост и политика (1874-1903).......................................21 Друга глава Године политичког зрегьа (1903-1914)..............................65 Трећа глава У служби нације, идеје и државе (1914-1918)................129 Четврта глава Између идеала и стварности (1919-1941)........................299 Пета глава У емиграцији (1941-1946)..................................................373 Закључак.............................................................................. 399 Conclusion .............................................................................403 Извори и литература ..........................................................407 Индекс ...................................................................................425 ЗАКЛэУЧАК На крају ове студије о Божи Марковићу подсетили бисмо на реченицу са њеног почетка, ону коју je у времену Другог светског рата Милан Грол добацио Момчилу Нинчићу: „Ви немате појма о томе шта je и ко je Божа Марковић! Све време, пратећи његов живот од једног до другог периода или, join детаљније, од једног до другог догађаја и појаве било које врете, имали смо на уму ту реченицу, јер нам се наметала у готово сваком тренутку писања. Да ли смо одиста сазнали ко je он био и имамо ли сада, на крају, одговор на поставлено питање. Пронађени извори, у колико смо умели да их прочитамо, понешто су нам открили, али и толико тога сакрили да смо се одвише често питали не колико знамо о Божи Марковићу него колико не знамо. Потом, да ли je узрок недоумица у томе што je сам по себи био енигма, можда свесно скривајући себе, или због далеко једноставнијег разлога - нестанка не само великог, већ и најважнијег дела историјских извора који би нам помогли да у истраживању дођемо до поузданијих резултата. У великој бризи оставила нас je, надамо се само трєнутна, немогућност увида у фондове хрватских архива, односно грађу Југословенског одбора и преписку неколицине политичара са којима je Божа Марковић блиско сарађивао, a Антом Трумбићем у првом реду. Могуће je да би понешто од те документаціє променило слику коју смо стекли или joj барем додало понеки детаљ, чинећи да њене нијансе буду оштрије и богатије. За сада, покушавајући да дамо одговор на юьучно питање, некако смо најближи сећању Драгољуба Јовановића на Божу Марковића и утиску који je стекао овај проницљиви посматрач свога времена и својих савременика. Казали бисмо да je Божа Марковић био „обично - необичан човек, научник и политичар. „Обичан у свему ономе што људско и интелектуално биће јесте или би требало да буде - човек добра ерца и добре воље, сентиментален у доживљавању проблема, рационалан и правичан у покушају њиховог решавања. Обичан и по томе што je знао за велике амбиције младости, смирење зрелих година, разочарања и резигнације старости. У својој генерацији и у свом друштвено-социјалном окружењу био je типичан и по томе што je чинио оно што je морао, ангажујући се политички и национално онда када ce mije могло остати по страни, када je то био императив времена и дужност интслигенцмјс да стане на чело сиромашног и непросвећеног народа, омогућавајући му стварањс државе прављене по мери његовог националног осећања, политичких, скономскнх и културних потреба, осигуране будућности. У тој силом околности намстнутој, али и вољно прихваћеној и преузетој дужности, Божа Марковић je био тек један од многих. 399 При томе, ни најпаметнији, ни политички најпродорнији и најамбициознији, ни државник, ни вођа партије, ни народни трибун. Ако je све то, и много чега другог, било тако „обично за Краљевину Србију крајем XIX и почетком XX века, а потом и за југословенску државу, у чему je онда била необичност и посебност Боже Марковића? Размишљајући над тим питањем, истакли бисмо само неколико најуочљивијих момената, не знајући који од њих да ставимо на прво место. Да ли, можда, дужину политичког трајања, која најчешће није била одлика већине других научника у политици? Многи од њих ангажовали су се повремено, у периодима и догађајимау којима се није могло не учествовати дајући лични допринос остварењу политичког и националног циља. Божа Марковић, пак, био je на тој сцени присутан пола века, повремено се удаљавајући, али je никада не напуштајући потпуно. Са том политичком дуговечношћу у вези je друга његова одлика - верност идејама и начелима, поново једна помало нетипична и ретка појава у историји српске политике. Божа Марковић није био вођен политичком страшћу или политичком амбицијом, већ осећањем дужности и убеђености у историјску нужност идеје у коју je поверовао. Усвојивши je, радио je на њеном остварењу и развијању не толико као њен мислилац, колико као пропагатор и практичан радник у једном озбиљном послу. Истовремено, био je један од ретких својих савременика који je y потпуности разумевао историјску величину југословенске идеје и сложеност проблема југословенске државе. Остао je, међутим, готово усамљен у истицању важности међусобног познавања Срба, Хрвата и Словенаца, потребе њихове културне и економске интеграције која je морала претходити политичкој и националној. Овоме треба додати још једну његову особину, често страну политички и национално опредељеним појединцима и ширим групама - способност да, гледајући у целовитост и важност циља пред собом, не дозволи да га заслепе ситни проблеми, политиканство, странчарење, кракотрајне користи, парцијални интереси. Све то, али и много чега другог што се, надамо се, могло видети на претходним страницама, утицало je да стекне велико поштовање својих национално, политички и идеолошки завађених савременика. У историји Краљевине (СХС) Југославије не видимо сличай пример, нити иједну другу личност, поготово из Србије, у чију су добронамерност веровали у Загребу, емиграцији, комунистичким редовима. Имајући у виду тежину подела у тој држави, могли бисмо чак рећи да његова појава представља преседан. Још једном ce враћајући на почетке ове студије, запитали бисмо ce иије ли Божа Марковић својим личним, националним и политичким особинама, својим радом на одбрани југословенске идеје и својом помиритељском улогом посредника између Срба и Хрвата доиста испољио све оне особине које су приписиване Шумадинцима, чинећи управо оно што je од Шумадије очекивано. Посматрани у једном ширем оквиру историјских збивања и процеса, живот и рад Боже Марковића омогућавају закључке који би се односили на учешће интелектуалаца и научника у политици уопште, посебно оних југословенски опредељених који су примили одговорност за ствараіье Југославије - „naJBche српске обмане и „најскупље заблуде , како се даиас чује чак и у историографији. Еволутивни 400 процес њихових погледа на југословенску идеју и државу на њој грађену био je углавном исти. Југословенско опредељење српске интелектуалне елите почињало je великим надама, било руковођено реализмом националног опстанка, али и праћено романтичарским заносом и догматизовањем једне идеје, йшло преко суочавања са стварношћу, разочарања и ослобађања од илузија, a завршавало свођењем југословенске државе на заједницу интереса повезану несигурном и минималном националном солидарношћу. Наведени пут чини први круг питања из националног и политичког ангажмана српских интелектуалних врхова. Други круг представљају многобројни упитници о политичкој способности или, можда тачније речено, политичкој умешности и употребљивости научника и интелектуалаца, а потом и о границама њиховог утицаја на политичке процесе. Свака уопштавања у том правцу рискантна су и недовољно прецизна. Истраживања историчара ипак омогућавају барем нека запажања, до којих се могло доћи и анализом деловања Боже Марковића и неколицине његових колега научника. Ако, на пример, посматрамо Самосталну радикалну страйку - период од почетка века до краја Првог светског рата, у коме je национална и политичка делатност интелектуалне елите била најизраженија - запажамо најпре страначко богатство у мисаоно и образовно јаким личностима, међу којима су неки били врхунски научници. Можемо чак рећи да су у историји српских политичких странака самостални радикали предњачили количином интелектуалне енергије у својим редовима. То се, међутим, није одразило у политичкој пракси. Научници су испољавали велику идејну способност, али не и прилагођеност практичној, свакодневној политици. Штавише, само страначко чланство испољавало je извесну нетрпељивост према својим интелсктуалцима, њиховој окренутости идејама, доследности у поштовању начела, бескомпромисности. У Првом светском рату, у коме je активност научника највидљивија, поново не примећујсмо вештину у вођењу политике него, пре свега, стављање струке и знан.а у службу нације и југословенске идеје. Божа Марковић нас ту још јсдном изненађујс, истичући ce међу научницима организационни способностима y вођењу једнс задивљујући модерне пропаганде, која je понекад била на граници обавештајног и контраобавештајног рада. У Првом светском рату отворено je још једно важно питање: колико су научници и интелектуалци били обавезни на послушност влади Николе Пашића, с чијом се политиком, унутрашљом и спољном, већина њих није слагала? Један мањи део сматрао ее „послушником званичне политике и „дисциплинованим чиновником , одбијајући да ce супротставља влади и ради мимо њених инструкцнја. Много всћи број научника био je, међутим, у опозицији према влади, ocehajyhii cc мнсаоно слободним и ангажовано независним. Божа Марковић, на пример, сматрао сс „мобишісаним и на послу у Новинарском бироу у Женеви, у коме je био службеник ерпекс владс, алн га то нијс спречавало да cc у раду често управља својим, а не њсннм назорима. Какву су, и поред таквог и бројних сличних примера, могуііност промена имали иаучници и интелектуалци, осим што су вршили притисак на Николу Пашиїїа и идејпо помагали страначку опозицију њсговој политици? У много всћој мери cc Никола ПашиИ користно њиховнм знањсм, патриотизмом и углсдом мсђу европским 401 интелектуалцима но што су они утицали на вегова схватања. Искуство Југословенске демократске лиге, која je окупила више десетина интелектуалаца, независно од тога што су неки од њих били страначки опредељени, такође показује да je без страначке организације утицај научника остајао ограничен. Такав случај бивао je и доцније, после стварава југословенске државе. Многе инициативе интелектуалаца, њихове конференціє, конгреси, меморандуми упућивани Круни, пројекти државног преуређева, часописи и друге сличне манифестаций политичког мишљева одражавале су вихову добру вољу, познавање европске и светске политичке мисли, али и малу количину утицаја на дешавања у земљи и могућност квалитативних промена. Без подршке снажне политичке партије или неке друге политичке воље, и најбоље идеје бивале су осуђене на неуспех и недопирање до ширих слојева народа. Ha другој страни, примећујемо повремену подозривост политичких странака према иницијативама интелектуалаца, подозривост праћену оспорававем виховог права да се ванстраначки ангажују у решававу државноправних, међунационалних и других криза. Један од пораза Краљевине Југославије огледао се, напокон, и у томе што није знала да искористи свој интелектуални потенцијал, који није био мали. Морамо, међутим, да се запитамо колика je била одговорност, слабост и неприлагођеност стварности интелектуалне елите, која није успела да се наметне својој средини, да ли зато што je била „однарођена и бирократизована или отуд што није проналазила начин да продре у сиромашно и неписмено сељчко море. Немамо одговор ни на питање због чега су све инициативе интелектуалаца у годинама након Првог светског рата биле кратког маха, често почињући замашним културно-националним плановима а завршавајући политичким задацима. Разрешеве ове, али и других недоумица, може дати тек наставак истраживава улоге интелектуалне елите као целине и noj єдиних вених представника посебно. 402 CONCLUSION At the end of this study about Boža Markovié we would like to evoke a sentence, the one that during World War II Milan Grol said to Momčilo Ninčić: „You have no idea what and who Boža Markovié is! All this time, following his life from period to period or, more precisely, from one event to another, we had that sentence in mind; it was imposed on us almost every moment. Have we discovered who he really was and do we, after all have an answer to that question? Available sources, if we have read them properly, revealed something, but hid so much, that one must ask not how much we know about Boža Markovié, but how much we don t know. Another question was, is this because he was an enigma by himself, deliberately hiding his personality, or simply because most important historical sources that would help us in our research for more reliable results, disappeared. We were deeply troubled by, hopefully temporary, inability to research in Croatian archives, most of all documents of Jugoslovenski odbor, and the correspondence of several politicians with whom Boža Markovié closely collaborated, especially Ante Trumbić. It is possible that some of these documents would change our perspective or at least give some detail, to make tones sharper and more intense. For now, as we are trying to answer a crucial question, we incline towards the Dragoljub Jovanović s memory of Boža Markovié and the impression this shrewd observer had. We would say that Boža Markovié was „an ordinary - unordinary man, intellectual and politician. „Ordinary as human and intellectual being is or should be - a goodhearted and good willed man, sentimental in understanding the problem, but rational and righteous in solving it. The other ordinary thing was that he knew about great ambitions of the youth, settling down in his mature years and the disappointment and resignation in his old age. He was also characteristic for his generation and social surroundings in doing what needs to be done, acting politically and nationally when it was impossible to stay aside, when it was an imperative and duty of an intellectual to lead poor and uneducated people, making a way for the state made according to its national feeling, political, economic and cultural needs to a guaranteed future. Boža Markovié was just one of many who voluntarily accepted such an imposed duty. And, by far, he was not the most intelligent, nor most politically ambitious, nor a statesman, party leader or a people s tribune. Ifall that, and much more, was so „ordinary for Kingdom of Serbia by the end of XIX and beginning of XX century, an for Yugoslav state later on, what was so unusual and special about Boža Markovié? Thinking about it, we would like to point out just a few remarkable moments, not knowing which to place first. Was it perhaps political 403 lastingness, not necessarily an attribute for many other scholars in politics? Many of them acted occasionally, during times when one could not but give a personal contribution to achieving political and national goal. Boža Markovié was active on that scene for half a century, distancing himself sometime, but never leaving. His other asset is associated with this lastingness - his devotion to ideas and principles, another atypical and rare aspect in history of Serbian politics. Boža Markovié was not guided by political passion or ambition, but by sense of duty and confidence in historical necessity of the idea he believed in. Acknowledging that idea, he worked in achieving and developing it, not much as a theorist, but more like a spokesman and practical activist with a serious task. At the same time, he was rare among his contemporaries who understood completely historical dimension of Yugoslav idea and the complex problem of Yugoslav state. However, he remained alone in indicating necessity of mutual understanding between Serbs, Croats and Slovenians, their cultural and economic integration that had to precede political and national one. One has to add another of his characteristics, so rare among politically and nationally aware individuals and groups - ability not to be blinded by petty problems, dirty politics, party gains, life-shorted benefits and partial interests, having in mind totality and importance of his goal. All this and much more, as could be seen on previous pages, lead to great respect for Boža Markovié from his nationally, politically and ideologically confronted contemporaries. In history of the Kingdom of (SHS) Yugoslavia we do not have a similar example or another person, especially from Serbia, whose good intentions were not questioned either in Zagreb or by emigration or communists. Having in mind complexity of divisions in that country, we could even say that he was one of a kind. Getting back to the beginning of this study, we have to ask has Boža Markovié, in displaying his personal, national and political characteristics, his work to defend the Yugoslav idea and his role as an intermediate between Serbs and Croats, really showed all the characteristics associated with men from Šumadija, doing exactly what was expected from Šumadija. Studying Boža Marković s life and work in one broader context of historical events and processes, it is possible to draw some general conclusions about the role of intellectuals and scholars in politics, especially of those who were pro-Yugoslav oriented and who took responsibility for creating Yugoslavia- „the greatest deceit and „most expensive delusion as it is referred today, even in historiography. Evolutionary process of their views on Yugoslav idea and the state built on it was much the same. Yugoslav orientation of Serbian intellectual elite started with great expectations and guided by realism of national survival, but it was also followed by romantic exaltation and dogmatizing the idea. Afterwards came facing with reality, disappointment and liberating from illusions and it ended with making Yugoslavia a community based on feebly connected by ambiguous and minimal national solidarity. Aforementioned path is the first group of questions concerning national and political activity of Serbian intellectual elite. The second group is numerous questions on political capability, or more precisely, political skillfulncss and usability of scholars and intellectuals and on the limits of their influence on political processes. Generalizations are risky and without required precision. Historian s research at least gives a possibility of having some observations by analyzing Boža Markovié and few of his scholarly colleagues. If we, 404 for example, take Samostalna Radikalna Stranka (Independent Radical Party) - from the beginning of century till the end of World War I, a period when national and political activity of intellectual elite was most prominent - we can first perceive that party leadership consisted of thinkers and well-educated individuals, some great scholars among them. We could even say that in history of Serbian political parties independent radicals were leaders in intellectual energy in their lines. Nevertheless, it did not reflect in political practice. Scholars displayed great ideas, but were not adapted to practical, everyday politics. Further more, party members showed certain animosity toward intellectuals, their devotion to ideas and uncompromising commitment to their principles. During World War I scholars activity is most obvious, and again one can not see political skills, but putting their knowledge to serve the nation and the Yugoslav idea. Boža Markovié surprises us once more; he distinguished himself by organizational capabilities in leading quite a modern propaganda, sometimes on the verge of intelligence and counterintelligence. During World War I another important question was raised: how much were scholars and intellectuals obliged to follow the government of Nikola Pašić, as many of them did not agree with his politics, both interior and foreign? A smaller group considered themselves „subordinate to official politics and „disciplined official ; refusing to oppose the government and work against it. Nevertheless, much larger group was in opposition, feeling free minded and acted independently. Boža Markovié, for example, considered himself „mobilized at work in Journalists Bureau in Geneva, and although he was a government official he was also guided by his principles not theirs. This and many similar examples raised a question what possibilities scholars and intellectuals had to make a difference; except putting the pressure on Nikola Pašić and helping the opposition with their ideas. Nikola Pašić was using their knowledge, patriotism and their reputation among European intellectuals much more then they had really influenced him. An example of Jugoslovenska Demokratska Liga (Yugoslav Democratic League), where several dozens of intellectuals gathered (although some of them were party members), also shows that their influence is negligible without an organized party. It happened again after Yugoslavia was constituted. Many intellectuals initiatives, their conferences, congresses, memos addressed to the Crown, projects of state reforms journals and other similar political manifestations expressed their good will, knowledge of European and world political thought, but also small influence on country s events and lack of possibility for some quality changes. Even the best ideas were destined to fail and not reach great number of people without the support of some strong political party or some other political option. On the other hand, political parties occasionally expressed skepticism toward intellectuals initiatives; skepticism followed by denying their right to act in state, national and other crisis outside party organization. One of the failures of the Kingdom of Yugoslavia was illustrated in the fact that it didn t know how to use its intellectual potential; and the potential was not small. However, we have to wonder about responsibility, weakness and unconformity with reality of intellectual elite. They didn t manage to impose themselves; either because they were „alienated and bureaucratized or because they did not find a way to appeal to poor 405 and illiterate peasants. We do not have an answer why were all intellectuals initiatives after World War I short-lived, often starting as immense cultural and national plans and ending as political tasks. Only continued research of the role of intellectual elite as a whole and some of its representatives could solve this and other disputes. 406
any_adam_object	1
author	Radojević, Mira 1959-
author_GND	(DE-588)1060521075
author_facet	Radojević, Mira 1959-
author_role	aut
author_sort	Radojević, Mira 1959-
author_variant	m r mr
building	Verbundindex
bvnumber	BV023413595
ctrlnum	(OCoLC)644378700 (DE-599)BVBBV023413595
format	Book
fullrecord	<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>01778nam a2200409 c 4500</leader><controlfield tag="001">BV023413595</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">20090112 </controlfield><controlfield tag="007">t\|</controlfield><controlfield tag="008">080724s2007 xx a\|\|\| \|\|\|\| 00\|\|\| srp d</controlfield><datafield tag="020" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">9788686563347</subfield><subfield code="9">978-86-86563-34-7</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)644378700</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV023413595</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">rakwb</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">srp</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield><subfield code="a">DE-Re13</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">7,41</subfield><subfield code="2">ssgn</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">Radojević, Mira</subfield><subfield code="d">1959-</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="0">(DE-588)1060521075</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="a">Naučnik i politika</subfield><subfield code="b">politička biografija Božidara V. Markovića (1874 - 1946)</subfield><subfield code="c">Mira Radojević</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Beograd</subfield><subfield code="b">Fil. Fak.</subfield><subfield code="c">2007</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">435 S.</subfield><subfield code="b">Ill.</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">n</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">nc</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">In kyrill. Schr., serb. - Zsfassung in engl. Sprache</subfield></datafield><datafield tag="600" ind1="1" ind2="7"><subfield code="a">Marković, Božidar V.</subfield><subfield code="d">1874-1946</subfield><subfield code="0">(DE-588)137162200</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="0"><subfield code="a">Marković, Božidar V.</subfield><subfield code="d">1874-1946</subfield><subfield code="0">(DE-588)137162200</subfield><subfield code="D">p</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2=" "><subfield code="5">DE-604</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSBMuenchen</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=016596169&sequence=000003&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Inhaltsverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB Muenchen</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=016596169&sequence=000004&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Abstract</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">909</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">0904</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">929</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09034</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">340.09</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">0904</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">929</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">0904</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">340.09</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09034</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="943" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-016596169</subfield></datafield></record></collection>
id	DE-604.BV023413595
illustrated	Illustrated
indexdate	2024-12-20T13:15:48Z
institution	BVB
isbn	9788686563347
oai_aleph_id	oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-016596169
oclc_num	644378700
open_access_boolean
owner	DE-12 DE-Re13 DE-BY-UBR
owner_facet	DE-12 DE-Re13 DE-BY-UBR
physical	435 S. Ill.
publishDate	2007
publishDateSearch	2007
publishDateSort	2007
publisher	Fil. Fak.
record_format	marc
spellingShingle	Radojević, Mira 1959- Naučnik i politika politička biografija Božidara V. Markovića (1874 - 1946) Marković, Božidar V. 1874-1946 (DE-588)137162200 gnd
subject_GND	(DE-588)137162200
title	Naučnik i politika politička biografija Božidara V. Markovića (1874 - 1946)
title_auth	Naučnik i politika politička biografija Božidara V. Markovića (1874 - 1946)
title_exact_search	Naučnik i politika politička biografija Božidara V. Markovića (1874 - 1946)
title_full	Naučnik i politika politička biografija Božidara V. Markovića (1874 - 1946) Mira Radojević
title_fullStr	Naučnik i politika politička biografija Božidara V. Markovića (1874 - 1946) Mira Radojević
title_full_unstemmed	Naučnik i politika politička biografija Božidara V. Markovića (1874 - 1946) Mira Radojević
title_short	Naučnik i politika
title_sort	naucnik i politika politicka biografija bozidara v markovica 1874 1946
title_sub	politička biografija Božidara V. Markovića (1874 - 1946)
topic	Marković, Božidar V. 1874-1946 (DE-588)137162200 gnd
topic_facet	Marković, Božidar V. 1874-1946
url	http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=016596169&sequence=000003&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=016596169&sequence=000004&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA
work_keys_str_mv	AT radojevicmira naucnikipolitikapolitickabiografijabozidaravmarkovica18741946

Verfügbarkeit

‌

Inhaltsverzeichnis